Skip to main content

Главна страница ПрегледникРизницаВикивестиВикиречникВикицитатВикикнигиВикиизворВикивидовиВикиуниверзитетМета-викиВикиподатоциВикипатувањепревчитај ја страницавастатистики

бродвеслачиСтаро КралствоСредоземното МореХомеровотоXVXVI векПерсијаГрцијаКартагинаРимIV векпропаѓањето на римското царствовизантиската морнарицамуслиманскисредоземноморскиВенецијанската републикаПизаЏеновамановаритеБитката кај ЛепантоXVII векНастани:Родени:Починале:Празници:Википедијаенциклопедијасоработкамногу од нејзините читателимрежно местовикипочетен курспомошкратко упатствопревод на статијавашата прва статијаселска чешмавикисредбиначела и напатствијакатегориски индексизбрана содржинадобри статиинови статиипотребни статииастрономијабиологијагеологијаекологијаинформатикаматематикалогикамедицинафизикахемијаархеологијаекономијаисторијамитологијаполитикаправопсихологијасоциологијафилозофијаЕвропаЈужна АмерикаАзијаАфрикаСеверна АмерикаАнтарктикОкеанијаиндустријасемрежјеинженерствоземјоделствоопштењеобразованиетранспортархитектурамодајазицикулинарстволиковна уметносткнижевностмузикарелигијаспортдрамска уметносттелевизијафилмска уметностфондацијата Викимедијанајгорепревчитај ја страницавастатистикиодноси со јавностапријавете неправилностvillage pumpEnglish










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eтргниu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="mk" dir="ltr"u003Eu003Cpu003EСледете ја Википедија на македонски јазик на u003Cbu003Eu003Cspan class="plainlinks"u003Eu003Ca rel="nofollow" class="external text" href="https://www.facebook.com/mk.wikipedia"u003EFacebooku003C/au003E!u003C/spanu003Eu003C/bu003Enu003C/pu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Главна страница




Од Википедија — слободната енциклопедија






Прејди на прегледникот
Прејди на пребарувањето









Добре дојдовте на Википедија



слободната енциклопедија што може секој да ја уредува
имаме 100.566 статии на македонски јазик












Избрана статија за оваа седмица


Abraham Willaerts, Galley and men of war.jpeg

Галија — антички брод кој го управувале веслачи, а се користел при војување и тргување. Постојат извори дека изработката на весла потекнува од египетското Старо Кралство. Многу галии имале јарболи и весла, кои ги користеле кога ветерот бил поволен.


Во поморското војување на Средоземното Море од Хомеровото време до развојот на топовските бродови околу XV и XVI век. Галиите се бореле во војните кои ги воделе древна Персија, Грција, Картагина и Рим, сѐ до IV век. По пропаѓањето на римското царство галиите помалку се користеле во византиската морнарица и останатите наследници на Римското царство, како и од страна на новите муслимански држави. Средновековните средоземноморски држави, италијанските приморски републики, меѓу кои и Венецијанската република, Пиза и Џенова ги користеле галиите, сѐ додека мановарите не ги истиснале од употреба. Битката кај Лепанто (1571) била една од најголемите поморски битки во кои галиите продолжиле да бидат користени како главна поморска сила, сѐ додека широкотрупните воени бродови со едра не се појавиле во Средоземното Море во XVII век. Галиите се користеле во помал број до појавата на парната машиина, кога целосно биле исфрлени од употреба. (Дознајте повеќе...)



архива · наредни избрани статии · критериуми








Слика и снимка на денот



Münster, Beresa, Mercedes-Benz C-Klasse Cabrio -- 2018 -- 1757.jpg
Задно светло на Мерцедес-Бенц Ц-класа Кабрио во Минстер, Германија.





Податотека:Starling cloud.webmПушти снимка



Роење — збирно поведение на животни со слична големина.



други избрани слики


други избрани снимки

Дали сте знаеле…



Занимливости од содржините на Википедија:


Споредба на Аралското Езеро во 1989 и 2014 г.

  • ... дека Аралското Езеро е сведено на поголема бара поради прекумерното користење на водата од реката Аму Дарја за наводнување на памучните полиња?

  • ... дека древномакедонскиот Дервенски папирус најден кај селата Ајватово и Лагиново, Солунско, е најстариот зачуван ракопис во Европа и датира од времето на Филип II Македонски?

  • ... дека стоболката (Spermophilus citellus) е така наречена поради народното верување дека лечи од сто болести?

  • ... дека Јеловјане и Урвич во Горни Полог (Тетовско) се горански села, иако не се во областа Гора?

  • ... дека римскиот пат Вија Егнација е наречен по нејзиниот градител — Гнеј Егнациј, проконзул на Македонија?

  • ... дека историско-географската област Чеч се протега во Пиринска и Егејска Македонија, но дел од нејзиното население живее во Одринско, европска Турција?

  • ... дека првото сметачко глувче е направено во 1964 г. како изум на американскиот инженер Даглас Енгелбарт?

  • ... дека Русумскиот мост на реката Кагера го прешле дури 250 000 лица во рок од 24 часа, бегајќи во Танзанија од геноцидот во Руанда?

  • ... дека целата Британска Индоокеанска Територија (аргипелагот Чагос) воопшто нема постојано население?

  • ... дека стапчињата за јадење влегле во широка употреба дури за време на династијата Минг (XIV-XVII век), иако постоеле со илјадалетија?

  • ... дека Општина Долнени има дури 184 познати археолошки наоѓалишта?

  • ... дека споменикот „Валхала“ кај Регенсбург е здание во облик на антички храм кое ги чествува великаните од историјата на германските народи?

  • ... дека во Македонија традиционално се користеле кирилични бројки наместо подоцна воведените арапски?

  • ... дека Бања Банско е изградена од римскиот цар Каракала во III век?

  • ... дека музејот Уфици во Фиренца еден од најстарите и најпосетуваните во светот?

  • ... дека македонскиот народ во минатото галаксијата Андромеда ја нарекувал Гумно?

  • ... дека Малдивите имаат просечна надморска висина од само 80 см?

  • ... дека на Кавказот има дури три непризнаени држави — Апхазија, Јужна Осетија и Нагорно-Карабах (Арцах)?

  • ... дека рускиот космонаут Алексеј Леонов е првиот човек во историјата кој излегол во отворена вселена?

  • ... дека вредностите на водородниот показател (pH) за киселост или базност се логаритамски?

  • ... дека мексиканскиот цар Максимилијан I бил помлад брат на австрискиот цар Франц Јозеф I?

  • ... дека првите градови настанале во Сумерија во IV милениум п.н.е.?

  • ... дека Средноатлантскиот Гребен е дел од подводен верижен систем кој се протега 40.000 км низ целиот свет?

  • ... дека англискиот збор Thursday (четврток) доаѓа од старонордискиот Þorsdagr, што значи „Ден на богот Тор“.

  • ... дека сè до 2015 г. во Западните Фјордови на Исланд важел закон дека секој Баскиец виден на таа територија треба да се убие на лице место?

  • ... дека меѓународниот стандарден книжен број (ISBN) е воведен во 1970 година?



aрхива · предложете факт




На денешен ден…



Денес е 6 мај 2019 г.


Настани:

















1682 

Луј XIV го преселил својот двор од Лувр во новиот замок Версај.

1889 
Во Париз официјално е отворена Ајфеловата кула во рамките на Универзалната изложба од 1889. Конструктор на кулата е инженерот Густав Ајфел. Кулата е поставена во парискиот парк Шан де Марс и е висока 320 метри.

1937 
Цепелинот „Хинденбург“ се запалил и изгорел при слетувањето во близина на Њујорк при што загинале 36 луѓе. Оваа несреќа го означила крајот на цепелинот како редовно воздушно превозно средство.

1991 
Во Сплит е убиен Сашко Гешовски, прва македонска жртва во конфликтот во поранешна СФРЈ. Тој ден Гешовски бил на должност стражар во командата на воено-поморската област во Сплит каде на протести излегле околу 30.000 демонстранти.

1994 
Во Мексико на Генералното собрание на Светската организација за нумерирање на артиклите (ЕАН), како редовен член е примена и македонската организација ЕАН-МАК.

1994 
Кралицата Елизабета II и претседателот Франсоа Митеран свечено го отвориле тунелот под Ламнанш, железничка врска помеѓу Обединетото Кралство и Франција.

2007 
Претседателски избори во Франција: Николас Саркози е избран за претседател на Франција.

Родени:





















































1501 

Марцел II — римски папа.

1848 

Васил Апостолов Икономов — македонски учител, фолклорист, етнограф, печатар, преведувач и калиграф.

1856 

Сигмунд Фројд — австриски научник, основач на психоанализата.

1868 

Гастон Леру — француски новинар и писател.

1868 

Николај II — руски цар (убиен 1918).

1869 

Апостол Петков — македонски револуционер.

1895 

Рудолф Валентино — американски глумец.

1915 

Орсон Велс — американски глумец и режисер.

1935 

Вук Крњевиќ — српски поет.

1941 

Ивица Осим — босански и југословенски фудбалер и тренер.

1951 

Шабан Шаулиќ — српски фолк-пејач.

1953 

Тони Блер — британски политичар.

1954 

Дора Бакојани — грчка политичарка.

1961 

Џорџ Клуни — американски глумец и режисер.

1963 

Алесандра Фери — италијанска балерина.

1976 

Иван де ла Пења — шпански фудбалер.

1980 

Димитрис Дијамантидис — грчки кошаркар.

1982 

Франсиско Вентосо — шпански велосипедист.

1983 

Дани Алвеш — бразилски фудбалер.

1985 

Крис Пол — американски кошаркар.

1986 

Роман Кројцигер — чешки велосипедист.

1987 

Дрис Мертенс — белгиски фудбалер.

1992 

Јонас Валанчиунас — литвански кошаркар.

1994 

Матео Ковачиќ — хрватски фудбалер.

1995 

Марко Пјаца — хрватски фудбалер.

Починале:























1910 

Едвард VII — британски крал.

1945 

Џемаил Хасани — водач на „Бали Комбетар“ за Западна Македонија.

1949 

Морис Метерлинк — белгиски писател.

1959 

Рагнар Нурске — естонски економист.

1991 

Сашо Гешовски — првата жртва од Македонија во воените конфликти во СФР Југославија.

1992 

Марлен Дитрих — американска филмска глумица од германско потекло.

1993 

Велко Силјаноски — редовен професор на Филолошкиот факултет во Скопје, основоположник на дисциплината фонетика на англиски јазик.

2004 

Барни Кесел — американски џез-музича

2007 

Стеван Раичковиќ — српски поет.

2015 

Ерол Браун — американски соул и фанк пејач, член на групата „Хот чоколит“ (Hot Chocolate).

Празници:








Ѓурѓовден — денот кога во 303 г. според традицијата е погубен Светиот великомаченик Георгиј.


Ерделез — традиционален празник на Ромите.




Што е Википедија?



Википедија е енциклопедија напишана преку соработка на многу од нејзините читатели. Таа е посебен вид на мрежно место, наречено вики, што го прави придонесот кон неа брз и лесен.


Сакате да помогнете?
Започнете со нашиот вовед!



Содржина и помош



почетен курс ·
помош ·
кратко упатство ·
превод на статија ·
вашата прва статија ·
селска чешма ·
викисредби ·
начела и напатствија ·
категориски индекс ·
избрана содржина ·
добри статии ·
нови статии ·
потребни статии






Тематски портали




Природни науки
астрономија · биологија · геологија · екологија · информатика · математика ·
логика · медицина · физика · хемија




"Општествени науки"

Општествени науки
археологија · економија · историја · митологија · политика · право · психологија · социологија · филозофија




"Географија"

Географија
Европа · Јужна Америка · Азија · Африка · Северна Америка · Антарктик · Океанија




"Технологија и применети науки"

Технологија и применети науки
индустрија · семрежје · инженерство · земјоделство · општење · образование · транспорт




"Уметност и култура"

Уметност и култура
архитектура · мода · јазици · кулинарство · ликовна уметност · книжевност · музика · религија · спорт · драмска уметност · телевизија · филмска уметност




Други области




  • Селска чешма — Централниот форум за дискусија на Википедија, место каде што можете да поставувате прашања и да давате коментари.


  • Портал на заедницата — Проекти, ресурси и активности за сите кои сакаат да се вклучат во проектот.


  • На други јазици — Википедија е повеќејазичен проект - освен на македонски, Википедија е достапна и на 285 други јазици.



Збратимени проекти



Википедија е проект на фондацијата Викимедија — непрофитна организација, која опфаќа и други проекти:

























Commons-logo.svg


Ризница
Складиште на слики, снимки и други мултимедијални содржини

Wikinews-logo-51px.png


Викивести
Вести со права за слободна употреба

Wiktionary-logo-51px.gif


Викиречник
Речник и лексикон

Wikiquote-logo-51px.png


Викицитат
Збирка на цитати

Wikibooks-logo-35px.png


Викикниги
Учебници и прирачници со права за слободна употреба

Wikisource-logo.png


Викиизвор
Библиотека на дела со права за слободна употреба

Wikispecies-logo-35px.png


Викивидови
Именик на видови

Wikiversity-logo-41px.png


Викиуниверзитет
Материјали и активности за учење со права за слободна употреба

Wikimedia-logo-35px.png


Мета-вики
Усогласување на проектот „Викимедија“

Wikidata-logo.svg


Википодатоци
База на слободни знаења

Wikivoyage-logo.svg


Википатување
Отворен туристички водич











Преземено од „https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=Главна_страница&oldid=3808078“










Прегледник



























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.196","walltime":"0.257","ppvisitednodes":"value":371,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":51642,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":539,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":6,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":7,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":5627,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 87.322 1 -total"," 10.79% 9.424 1 Википедија:Избрана_слика/2019/мај"," 7.03% 6.140 57 Шаблон:·"," 6.51% 5.682 1 6_мај_(починале)"," 6.47% 5.650 1 6_мај_(настани)"," 5.52% 4.824 2 Шаблон:ДенПроменувач"," 5.51% 4.815 1 6_мај_(родени)"," 5.45% 4.760 1 6_мај_(празници)"," 5.33% 4.650 1 Шаблон:Јаз"," 5.17% 4.517 1 Википедија:Избрана_снимка/2019/мај"],"cachereport":"origin":"mw1238","timestamp":"20190506135948","ttl":3600,"transientcontent":true););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0413u043bu0430u0432u043du0430 u0441u0442u0440u0430u043du0438u0446u0430","url":"https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q5296","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q5296","author":"@type":"Organization","name":"u0423u0447u0435u0441u043du0438u0446u0438 u043du0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0438u043du0438 u043fu0440u043eu0435u043au0442u0438","publisher":"@type":"Organization","name":"u0424u043eu043du0434u0430u0446u0438u0458u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0430","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2003-09-04T10:04:57Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/97/The_Earth_seen_from_Apollo_17.jpg","headline":"u0433u043bu0430u0432u043du0430 u0441u0442u0440u0430u043du0438u0446u0430 u043du0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0438u043d u043fu0440u043eu0435u043au0442"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":120,"wgHostname":"mw1254"););

Popular posts from this blog

Wikipedia:Contact us Navigation menu Navigation menuLeave a Reply Cancel reply Post navigationRecent PostsRecent CommentsArchivesCategoriesMeta

Farafra Inhaltsverzeichnis Geschichte | Badr-Museum Farafra | Nationalpark Weiße Wüste (as-Sahra al-baida) | Literatur | Weblinks | Navigationsmenü27° 3′ N, 27° 58′ OCommons: Farafra

Tórshavn Kliima | Partnerstääden | Luke uk diar | Nawigatsjuun62° 1′ N, 6° 46′ W62° 1′ 0″ N, 6° 46′ 0″ WWMOTórshavn